Мој одговор критичарима

Никола Н. Живковић:

«Мој одговор критичарима»

На сајту „Стање ствари“. 10. јануара 2019. објављен је мој текст – Никола Н. Живковић: „Вучић је Путин без атомске бомбе.“ Одјек на мој прилог превазишао је сва моја очекивања. Седам дана после објављивања мога прилога, нашао сам преко сто коментара. Разуме се да нисам у могућности да одговорима на сва писма. А и кад бих то урадио, тиме не би нимало унапредио дискусију о заданој теми. Сем тога, многи коментари се понављају, тако да ми и то олакашава посао. Зато ћу се ограничити на оне критике које, како ми се чине, су каратеристичне и као такве доприносе појашњењу проблема и отклањању неспоразума. Изузетак су, наравно, они коментари који злонамерно у моја уста стављају речи, које ја нисам никада ни казао, а ни написао.

Пријатно сам изненађен да велики број коментара долази из Русије. Разуме се, ласкаво је када читам да највећи број руских писама добро, па чак и похвално говоре о моме тексту. Полазим од тога да, ваљда, Руси боље знају, како се данас живи у Русији, него ја, или моји српски критичари. Или, како један Рус то лепо каже „дорогие братья – сербы», ви сте прво били одушевљени Путином и његовом владом. Но, како време одмиче, он ипак код многих Срба није «испунио ваша очекивања, па се зато осећате обманутим». И на крају поставља сасвим оправдао питање: Ко је крив? Да ли Путин? Или ви, Срби, јер не познајете какво је реално стање у Русији?

Други, Ј. Д., похално говори о мом тексту и на крају закључује: «Чуди ме да се на тај текст (још?) нису бесно обрушили ватрени (пост)совјетофили, (псеудо)русофили, путинофили».

Пошто се Ј. Д. јавио на почетку коментара, могу да га умирим, јер су се његове прогнозе заиста и обистиниле. Убрзо после његових реченица, заиста су се неки «бесно обрушили» на мој прилог.

Наводим овај пример. ЗГРАНУТ: «Из свега се да закључити да је дуг боравак у Немачкој г. Николу Живковића „узео под своје“. Свака част Немачкој на технолошком напретку, животном стандарду, војничкој дисциплини народа, демократији… она је ипак држава која је, на правди Бога, побила милионе људи! Не бих се поносио да живим у таквој земљи.»

Да подсетим. У Немачкој, заједно са Аустријом и немачким делом Швјацарске живи око један милион Срба. Да ли се они поносе што живе у Берлину, Бечу, Минхену или Базелу? Вероватно ће одговори бити «и овакви и онакви». Да ли је тих милион Срба Немачка «узела под своје»? И шта то уопште значи? Написао сам књигу «Срби у немачким медијима од 1990. до 2000. године», издавач: «Прометеј», Нови Сад. У њој можете да нађете имена Немаца, који су ризиковали много. Неки су чак изгубили и посао. Зашто? Само зато што су бранили Србе од одвратне сатанизације које је владала (и још и данас царује) у немачким медијима и уопште у штампи Запада. Часна имена тих Немаца можете наћи у овој мојој књизи. Исто тако позната су нам имена, на пример, највиших предсавника руске политичке елите, као Козирјев или Черномирдин, који су долазили у Београд и представљали се «као браћа Руси», а дан после тога, договорила су се са америчким политичарима, како да сломе отпор Срба.

Бранко: «Похвале г. Живковићу на чланку који је очигледно отворио живу расправу, са прилозима који у великом броју откривају искрени напор да се сагледа руско a преко њега и српско стање онаквим какво је, без погубног улепшавања. Погодио је нерв, вероватно без такве намере; сасвим сигурно није имао велике претензије за овај приказ, тако да су неки негативни коментари форме чланка и детаља промашили тему. Велико хвала руској браћи, поготово Сергеју, на сведочењу истине, на труду уложеном у коментаре и на трпељивости према неким аргументима изражених буком и увредом, у недостатку правих аргумената.»

И ја сам благодаран руском критичару Сергеју и зато ми, надам се читаоци мног замерити, ако подробније цитирам његове коментаре: «Ваша неподношљива путинофилија озбиљно вређа интелигенцију. Ви појма немате какво системски урушавање иде у свакој сфери у Русији. И 100 % у праву Павел Тихомиров и Никола Живковић… О ви нама ту, још смете да причате бајки о Путину. Престаните! У Русији колониална политика се спроводи. Немојте још ви, човек са улице, нама ту објашњавати за шта ми морамо да будемо захвални власти. За уништавање здравља деце у школама, за сиромаштво испод нивоа достојанства? Ви видели како живе народ 10 км од Москве? И ако видели – настављате своју причу? Онда ко сте ви? Шта ви знате иначе? И још смете нешта да говорите „ја знам“! Не, не знате. И обманујњте српску јавност голом јефтином пропагандом. Сви иоле крупне фирме ради у офшорима. Па онда узмите образовање, медицину. Између осталог, ја сам и доктор наука, и дуго сам радио у Србији. озбиљно ме је изнервирала Драгана Трифковић. Ето вама мој глас из Русије, не српски из иностранства и… свако незадовољство руском влашћу аутоматски сврставате у ред издајника. Социална економска ситуација у РФ много гора него у Србији! Ви једноставно не желите да чујете шта вама озбиљни Руси кажу. Такви као Драгана Трифковић путиномани објективно ради у истом правцу са либералима. Да ли су нама потребне такве српске патриоте, који нама паметују о политици Путина? Нису.»
Сергеј је, колико сам могао да видим из његовог писања, предавач на једном руском универзитету. Вероватно је лингвиста, слависта, јер, ево, пише и на српскоме. Како ми се Сергејев допринос дискусије чини важним, преостали део његових коментара оставио сам у фусности овог текста (1)

Уредник руског сајта Анатолиј Степанов јесте међу ретким руским критичарима, који је незадовољан. Ево како он брани Путина: «…зарплаты, повышены пенсии; все пока плохо, но по сравнению с 90-ми…». Дакле, признаје да су «плате и пензије још увек лоше, но када се упореди са деведесетим годинама, онда је данас много боље». Каква је то наопака логика! Путин влада од 2000 године! Зар ћемо и 2040 говорити: «Али данас још увек боље живимо него 1990! Или него 1945!»
И замислите А. С. Јесте главни уредник руског сајта, који за себе тврди да је монархиста и православни! Игорь Макаров пише: «Ваш шеф Степанов – это худшее воплощение сервилизма и холуйской покорности, карикатура на русский патриотизм». И на крају Макаров каже: «Ја сам Рус, живим у Русији и зато могу да кажем, да све критике које је аутор Живковић упутио на рачун Путина и његовог режима су 100% тачне.»

Најбољи пример такве ружне карикатуре пружа текст «Путин, један поглед из Србије или Што је за Немца добро, за Руса је погубно». Објављено на сајту «Стање ствари», 24. јануара 2019, а аутор је Ранко Гојковић. А поднаслов: Поводом текста Николе Н. Живковића „Вучић је Путин без атомске бомбе“, Стање ствари, 10. јануар 2019. Аутор почиње са тврдњом, да њему «није нимало лако, имајући у виду и моје лично дугогодишње познанство са Николом, имајући у виду да су његови преводи са немачког језика, без икакве сумње, од великог националног значаја. После овог текста о Путину, могу да кажем само да би било боље да се задржао на писању о средини коју добро познаје. Очито, Русију Никола веома слабо познаје.»
Мој коментар: «Веома је лоше када неко приватно меша са, рецимо, јавном дискусијом. То што он хвали моје немачке преводе, хвала му, но то просто није наша тема. А што се тиче «добронамерног савета» Р. Г., «да би било боље да се задржао на писању о средини коју добро познаје. Очито, Русију Никола веома слабо познаје», то довољно говори о интелектуалним и моралним квалитетима аутора. Ко је Р. Г. да дели оцене, ко добро познаје Русији, а ко не? По ономе, што је написао, могу само да кажем, да је он овим текстом показао, да управо он слабо познаје Русију. То нисам казао само ја. Довољно је да прочитате његов текст, као и руске коментаре.

Р. Г. се упушта у дубока теолошка разматрања као «да је Господ као Творац свега видљивог и невидљивог». Да би најзад претећи закључио: «Рационалистичким схватањем како историје тако и садашњости, неки тадашњи Николе Живковићи писали су текстове и против Цара Николаја. Излагали су неке конкретне факте са којима се тешко спорити, као што их излаже и Никола. Но, потом су горко жалили и плакали због својих заблуда.»
Прочитао сам ове реченице три пута и просто не могу да верујем, о чему то Р. Г. пише. Све је то лепо и добро. Но, бојим се, да то никаквих веза нема са мојим текстом.
И онда ово: «Жао ми је што је мој пријатељ Никола Живковић стао на њено чело, вероватно се несвесно на тај начин придруживши најамничкој либералној булументи којој је Путин крив и за суше и за поплаве у сваком делићу земљиног шара…»
Прво, Р. Г. није мој пријатељ. А после овог текста, сигурно је да то неће ни бити. Ја имам десетак пријатеља, а верујем да је то случај и код већине људи. Имам и тридесетак добрих познаника и стотињак познаника. Р. Г. је могао да буде само ово последње. Никако пријатељ. Остаје загонетка, како је аутор нашао да ме доведе у везу са «најамничком либералном булументом». Истина, и овде сам добро прошао, јер аутор одмах после тога налази за мене олакшавајућу околност: «вероватно несвесно».
На велико разочарење Р. Г. и ја ћу му, нимало нескромно да кажем, да и из овог мало што сам казао имам пуно право са се убројим међу „Србе који познају Русију“, ако то уопште неко може да каже. На крају овог текста, у библиографији, навешћу део мојих радова који су објављени на рускоме, у руским медијима.
Аутор се жали: «Нисам консултован од стране Николе уочи писања текста.» Не консултујем се са никим када пишем текст. Када бих то радио, онда не бих био аутор, већ коаутор, или нека врста партијског радника, који ради по задатку. Но, када имам неко питање, свакако нисам никада ни помишљао да се обратим за савет Р.Г. Познајем ја, на срећу, неколико људи, пријатеља, у чији укус и оцене имам поверење и тада бих се свакако њима обратио.

Аутор се поверава, како познаје велики број «мишљења о Владимиру Владимировичу Путину», а затим додаје, да се она «прилично разликује од мишљења како либералног олоша, тако и екстремних ура-патриота са деснице, чија штива, очигледно, наш пријатељ Никола чита са великим жаром.»

Како аутор зна, кога и шта читам «са великим жаром»? Када бих ја сада заиста навео, шта ја на руском читам, то би изашло из оквира ове дискусије и претворило би се у инфантилно надметање типа: Ко од нас више познаје руске писце, историчаре и уметнике? То је као кад деца учествују на ТВ-квизу!
И када сам већ помислио да ће ме строги «Велики инквизитори» осудити на најгоре муке, одједном се Р. Г. показао милостив, јер рече: «Ја те људе не осуђујем, лично сам правио исту грешку када сам пре двадесетак година…» Дакле, не простаје ми друго, него да чекам двадесетак година, па да се и мени просветли ум!

Наша јавност је упозната да су Р. Г., «као српском госту указали су ми част да се обратим скупу и ја сам том приликом предао Митрополиту Омском Владимиру икону светог владике Николаја на поклон. Уследила је здравица за српски народ…» Поново постављам питање: Шта то има везе са овом нашом дискусијом?

Аутор се најзад на крају враћа теми: «Имајући то у виду, зар је могуће нападати и Путина и Вучића због сусрета који ипак значи зближавање наше две државе и наша два народа… Ако Вучић јача везе са Русијом… ја ћу то подржати, нећу пљувати. Заиста ми није јасан став појединих Срба који због своје мржње према Вучићу, замерају Путину што је посетио Србију. Па ваљда би требало да будемо срећни ако је Путин успео да га бар мало отргне из смртоносног загрљаја Запада. Филозофија – ја не волим Вучића и љут сам на Путина што га подржава, прилично је детињаста, да не кажем наивна.»

Све што је овде Р. Г. изнео, ништа није тачно. Сусрет Вучића и Путина није нимало допринео «зближавање наша два народа». Путин и руска амбасада у Београду разговарају само са Вучићем и српском владом. Русија овде прави исту грешку, као што је урадила са Украјином. Амбасадор Русије у Украјини Черномирдин није неговао никаве контакте са милионским руским народом у Украјини, већ је искључиво одржавао контакте са олигарсима, са тим истима, који су године 2014. уз помоћ Американаца извршили пуч у Кијеву. И уместо да одговара, Черномирдин је био најграђен највишим државним одликовањем. Сетимо се само «славног» Черномирниновог посредништва године 1999. током бомбардовања Србије. Био је обична марионета Запада. Уосталом, као и бивши министар спољних послова Русије Козирјев, који данас живи на Флориди. Данас, године 2019., најновији руски ледоломац носи име «Виктор Черномырдин».

Ја сам јасно казао, да у мојим критици нема ничег личног, па, разуме се, нема места ни мржњи. Друго. Од «смртоносног загрљаја Запада» ни после ове посете ми се нисмо нимало одмакли. И даље смо тамо, где смо и јуче били. Дакле, «ја не волим Вучића и љут сам на Путина», не може да се нађе у моме тексту, већ то аутор проналази сам, јер му просто, чини се, тако лепше звучи.
Р. Г. наставља: Све ове ствари «довољне су да истински српски и руски патриоти не иду ђоном на Владимира Владимировича Путина». А ко су то «истински патриоти»? Где је то место у тексту, где моји истомишљеници и ја «иду ђоном на Владимира Владимировича Путина».

И на крају Р. Г. закључује: «То свакако не значи да не долази у обзир конструктивна критика Владимира Путина, она је чак пожељна. Међутим, текст Николе Живковића, на моје велико разочарaње, далеко је од конструктивне критике.»

Сергеј у коментару кратко и блиставо одговара: Зато, одмах да кажем да се не слажем са овом оценом г-на Гојковића: “Текст Николе Живковића далеко је од конструктивне критике…“ Не знам зашто, али „конструктивна критика“ (баш као и „поштена интелигенција“) ме неодољиво подсећа на мрачна времена после 1944 г. Уопште узев, “конструктивна критика“ је contradictio in terminis, јер свака критика је конструктивна, а ако то није – онда је то клевета. Да ли је, можда, то г-дин Гојковић желео да имплицира о тексту г-на Живковића?»

Моју пажњу привукао је и коментар Деда Ђоле: «Хвала Никола и хвала СС, за овај лепо написан и врло документован текст који је изазвао ватромет реакција. Нама је Русија увек била велики брат а њен цар заштитник. Међутим, небо је високо а Русија далеко. О Путину ми мало знамо. О животу руских грађана такође. Много сам научио из богато документованих коментара Дубињина, Макарова, Сергеја, Тихмориова. Добро би било да нам неко од путинофила (на пр Драгана, Порфирије, Донкихот) објасни доделу ордена г Вучићу у тренутку кад хиљаде и хиљаде незадовољника траже правду на улицама Србије. И оповргну овде изнете чињенице о свакодневном животу руских грађана… Захваљујем аутору за овај чланак који је изазвао дебату и конфронтацију какву одавно нисмо видели. Не познајем стање у Русији те сам захвалан Сергеју који га је убедљиво описао и који се одлично одбранио од ниских и неаргументованих напада. У већим градовима Србије грађани су и вечерас на улицама. Протествују против Вучића. Шта ли Путин доноси Србији осим ордена Вучићу? Један добар одговор на ово питање већ је дао Никола Живковић на крају свога чланка. Паметни људи које помиљеш нису насели. Напротив! Углавном су лепо оценили и Николин чланак и коментаре Сергеја и Дубињина. Пре свега зато што су и тај чланак и ти коментари озбиљни и препуни доказа, аргумената, чињеница. Приметили су и твоје коментаре (под разним именима) као и коментаре Донкихота и Порфирија који су садржали нападе на личност, увреде и оптужбе. Без аргумената, без доказа».

На крају. Вучић је погазио устав земље, поставио чврсту границу између Северне Митровице и Србије, протерао српску државу из дела Косова, који се налази северно од реке Ибра, уништио српску привреду, а српске националне интересе потпуно је подредио интересима Запада (пре свега Америке). Тиме се Путин јасно стао на страни мањине у српскоме народу, на страни СНС странке, који су очигледно равнодушни према судбини Србије и српског народа.
Све смо то већ видели на примеру Украјине. Како се могло да догоди да Кијев», «мајка руских градова», постане русофобски? Из истор разлога, као што данас многи Срби, разочарани у руску политику, постају русофоби. Како је дошло до тога, да многи Руси, данас држављани Украјине, огорчено и храбро се боре, па и гину у борби «за слободну Украјину»? Ево како. Харков, 95% руски град, дигао се године 2014. на ноге, када и Крим. Удаљен је мање од педесет километра од руске границе. И шта ради Путин и његова влада? Остављају тај руски народ на цедилу и потписују Мински договр, којим Москва признаје да Доњецк и Луганск припадају Украјини. Зар Путин није могао да каже јасно и гласно руском народу и свету, рецимо, следеће: «Украјина је Крајина руског народа на крајњем западу наше велике земље. Провешћемо референдум и они делови Украјине који желе да припадну Русији, њих ћемо да подржимо, баш као што смо улинили и са Кримом. Републичке границе које су бољшевици повукли не одговарају ни етничким ни историјским границама. Ми ћемо бранити руски народ и то не само у Украјини, него и у другим бившим совјетским републикама, где се данас врши терор над људима и то само зато што су Руси.»

Над Србима извршен је геноцид у Другом светском рату и зато Београд није могао да пристане на Авнојске границе, које је правио србофоб Јосип Броз. Милошевић није имао атомску бомбу, па није имао ни војне снаге да тако радикално постави то кључно питање. Путин има војну моћ. Зашто је није употребио? Зато што код њега и код већине његових најближих сарадника не царује руски дух, већ совјетски. И шта сад вреди Путину да је одбранио режим у Сирији, када није одбранио руски народ ни у Украјини, а ни у Казахстану. Просто је невероватно каква се дискримнација врши према Русима у балтичким државама. А Москва је мање више пасивна и немоћна. До године 1990. Казахстанаца је у тој држави било свега 50%. Данас их има већ близу 70%. Руско питање, и то не само у Казахстану, решиће се «природним» путем. Руси изумиру.

Да Путина хвале, за то постоји довољан број медија, које плаћа руска држава од „Russia Today“ до Спутњика. Ако. То раде све државе света. Зашто не би и Русија?

Ја се не бавим делењима етикета, већ покушавам да анализирам зашто су огромна већина руског народа незадовољна Путином. То је чињеница. Редововно пратим писање руских медија. Сем тога, имам велики број познаника и пријатеља у Русији и, верујем, да сам добро обавештен о томе, како се заиста живи у тој земљи.
Политика се не састоји у томе, да се неко воли или не воли. Интелектуалци не треба да се деле да ли су „за“ или „против“. То је посао навијача. Интелектуалци треба да анализирају и постављају питања. Рецимо: Зашто је Путин одликовао Стипу Месића? Због чега тако велики број Руса живи тако бедно? Зашто тако мали број руских грађана поседује толико управо неукусно огромно богатство? Зашто је положај руског народа у Русији тако понижавајући? А Путин на ова питања, колико видим, ни после деветнаест година владавине, није нашао одговор. На крају, најтоплије се захваљујем на коментарима, као и многобројним е-писмима подршке, које сам до сада примио.

Фусноте:
(1) И онда чиме сте ви незадовољни са руском политиком? Она ради исто – не постоји проблем Срба, постоји само материјални интерес сарадњи са Вучићем. Они кажу да je за 48 сати могуће решити све проблеме од диловања дроге, националне мафије до пропагандистичких издајника. Ко последњих 19 година прописује порезе? Медведев, Кудрин, Греф, Чубајс, Авен и сви остали – то је путинова влада. Ови људи су уништавали Русију у доба Јелцина. Настављају и сада… Текст Н.Живковића је веома прецизна и веома деликатна анализа реалног стања. Него реалност је много гора него што он је рекао. Ви, Срби, због своје засљеплености упали сте у замку своје фантазије која није везана са реалношћу. Реалност нам је ту, оваква: Путин – није почетак него завршетак главних негативних процеса. 1. Ради се о уништењу Руса као Руса (постоји „россијане“, не Руси). За 100 година сатанистичког експеримента руски дух је уништен. 2. Сваки народ у РФ живи боље него Руси, који одбачени већ деценијама на нивоу неподношљивог сиромаштва. Уђете у Татарстан, Чеченију,тамо влада благостање. У Уставу је забрана Русије да има државну идеологију. Хвала, браћо, на добрим речима. Руски народ је УВЕК уз Српски народ. Али недамо себе замајавати никоме. Какву намеру има или нема Путин лично никог не интересује. Битне су само чињењеце. Ко је за вас важнији? Руска влада или руски народ? Зато ми верујемо да је била грешка да Путин одликује Вучића. Председник Србије, то је у Србији ваљда свима јасно, извршио је најтежи облик кривичног дела: велеиздају државе. З Сада ситуација озбиљнСо се мења на горе. Ви то не разумете ситуацију каква је стварно у Русији данас. Поред тога, ви сте толико неваспитани да нашу оправдану критику против руске владе, ви оцењујете да смо ми „ пета колона“. И онда када ви слепо хвалите Путина, морате да знате шта у овом тренутку мисли сваки Рус. Ја говорим о чињеницама, а ви, моји критичари једино што умете то је да лепите етикете. Како се само усудите да мене, Руса, православца, именујете као русофоба! Сем тога, убеђен сам да о Русији више знам него моји српски критичари, који не желе да виде колико руски народ данас тешко живи. Уместо тога ви сте решили да браните Путина, а не руски народ. И много више од вас знам и историју сопствене замље и како стоји ствари. Али не желите да станите на руски страну, да гледате и нашим очима, да поделите нашу бол. Не!!! Нас окривљујете, плујете, хвалите власт. Онда ви и јесте прави русофоб, улизица власти. Зашто, на пример, мошти Љенина и даље су ту, на Црвеном тргу? Ово је чисти окултизам, леш човека који је нанео велико зло Русији и руском народу.»

Библиографија:
http://novorus.info/news/analytics/36932-imenno-psevdo-mirotvorcy-iz-moskvy-utopili-donbass-v-krovi.html 16. июнь 2015
https://od-novorossia.livejournal.com/837591.html 15. июнь 2015
http://allbel.org/nikola-zhivkovich-rossiya-glazami-inostranca-chto-proisxodit-segodnya-v-rossii-ch-1 (18. июнь 2015.)
https://runo-lj.livejournal.com/1978859.html 15. июнь 2015
http://novorus.info/news/analytics/23726-ukrainskaya-tragediya-ili-pochemu-rossiya-kapitulirovala.html)
http://novorus.info/news/analytics/50702-pismo-iz-belgrada-russkiy-pod-neytralnym-flagom.html 15 декабря 2017
http://rusnext.ru/recent_opinions/1513329708 15 декабря 2017
http://ruskline.ru/opp/2018/sentyabr/13/narody_pomnyawie_o_svoej_istoricheskoj_missii_ne_ischezayut/
http://rusvesna.su/news/1543088719 25 ноября 2018. „Русская весна“. Никола Н. Живкович.

2 thoughts on “Мој одговор критичарима

  1. Gospodine Zivkovicu, cestitam na odlicnim tekstovima.
    Pokusao sam da napisem par komentara na forumu “stanje stvari”, ali su me sovjetski placenici u tome onemogucili.
    Izgleda da su se sovjeti malo islifovali, pa su poceli i profesionalnim Srbima po malo da sipaju u pjat.
    Do sada su samo sipali crvendacima sa dna kace. Ali ima neka tajna veza izmedju crvendaca sa dna kace i profesionalnih Srba.
    Na forumu “stanje stvari” tabu teme su: kritika Putina i sovjetsko judejskog, kabalistickog klana i generalno pisanje o judejskim rasistima i crnomagijasima.
    Cudi me da su vam uopste objavili nesto od Vasih tekstova.
    Koliko mi se cini, nece to oni jos dugo raditi.
    Inace, devedeset posto vasih kriticara krka sa sovjetskog kazana. Do sada su bili poznati placenici Sorosa a od sada im se pridruzuju i placenici Putina, Surkova, Medvedeva i hasidskog rabina Ben Lazara.

    • Господине Цејовићу, благодарим на Вашем коментарау, који ми се чини да је у потпуности оправдан, што потврђују и бројни коментари “српских и руских патриота” против мене. Поздрав, НЖ

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s